OPIS  STANJA  NEKROPOLE  NA  RADIMLJI

Nekropola  na  Radimlji  udaljena  je  svega  tri  kilometra  od  Stoca  i  nalazi  se  uz  cestu  Stolac – Čapljina, na  lokalitetu  Vidovo  polje, na  domak  sela  Paprati. Točan  položaj  možemo  vidjeti  i  na  sljedećoj  situaciji.

SITUACIJA   

Ovdje  se  nalazi  133  stećka  od  kojih  je  63  ukrašeno, oko  30 %  ih  ima  oblik  ploče, 25 %  oblik  sanduka  i  25 % sanduka  s  podnožjem. To  znači  stećci  su  ili  jedan  element  ili  dva  posebno  oblikovana  i  spojena  elementa ; tu  su  još  i  tri  kamena  križa, od  kojih  jedan  dominira  nekropolom. Orijentacija  stećaka  u  prostoru  je  istok-zapad , a  smješteni  su  u  polju  okruženom  stijenskim  masivom  čiji  pravac  pružanja  prati  pravac  pružanja  Dinarida. Na  samoj  lokaciji  stećci  su  gusto  složeni  i  nalaze  se  neposredno  uz  prometnicu.

          SLIKA BR. 1(LOKACIJA)  

Prilikom  terenske  nastave   iz  kolegija  mehanika  stijena  studenti  četvrte  godine  su  posjetili  lokaciju  nekropole  na  Radimlji , gdje  je  izvršena  analiza trenutnog stanja  nekropole, stupnja  oštećenosti,  i  geoloških  svojstava  tla. S  poviješću  nekropole  i  njenim  specifičnostima  studente  je  upoznao  prof. dr. Pero  Marijanović , a  mjerenja  i daljnje  analize  je  vodila  asistentica  mr. Amira  Galić. Uvrđeno  je  oštećenje  većine  stećaka, u  većoj  ili  manjoj  mjeri, čak  i  daljnja  oštećenja  neadekvatno  saniranih  pukotina. Za  veće  i  dominantnije  pukotine  izmjeren  je  kompasom  azimut  pravca  pružanja  ( a )  tj. otklon  od  pravca  sjever-jug  i  padni  kut  ( b )- otklon  pravca  pružanja  pukotine  od  horizontale.

 SLIKE  BR.2 ( KOMPAS )  

Na  većini  stećaka  je  zastupljen  sustav  pukotina  ili  više  sustava  pukotina, koji  će  u  daljnjem  procesu lomiti  stećak  na  manje  dijelove  prirodne  stijene. Zastupljene  se  različite  pukotine i  po  dužini  i  po  obliku  kao  i  po  veličini zijeva. Sljedećim  mjerenjima  je  obuhvaćen  samo  mali reprezentativni  uzora.

 Rezultati  mjerenja  su :

               1.      120 °/ 51°                           6.304 /° 78°
               2.      252° / 80°                           7.118° / 63°
               3.      235° / 32°                           8.278° /55°
               4.      219° / 54°                           9.336° / 44°
               5.      182° / 60°                          10.292° / 87° 

Izmjerene  pukotine  su  predstavljene  i na  Schmidtovom  konturnom  dijagramu  i  to  na  polarnoj  projekciji.

Pukotine  nastaju  iz  primarnih  mikroskopskih  naprslina  stijene, ali  njihova  veličina  se  povećava  atmosferskim  utjecajem  prije  svega  vode, te  nepovoljnih  klimatskih  uvjeta  koji  su  stoljećima  narušavalim  strukturu  monolita. Da  je  djelovanje  vode  najrazornije  može  se  zaključiti  iz  izgleda  najuništenijih  stećaka.  Niske  temperature  će  vodu  pretvoriti  u  led  koji  povećava  svoj  volumen  i  tlačno  djeluje  na  monolit, povećava  zijev  pukotine, a  koliki  će  volumen  poprimiti  te  mikroskopske  pukotine  možemo  vidjeti  danas  poslije  tolike  vremenske  distance, uzimajući  u  obzir  da  je  smrzavanje  vode  zimi  svakodnevna  pojava.

 

 
SLIKA  BR.3 

Naročita  oštećenost  stećaka  je  na  dijelu  gdje  su  spojena  dva  monolita  u  jedan  spomenik  i  gdje  je  voda  prisutna  svakodnevno  u  zoni  spojeva. Takvim  stećcima  se  smanjuje  površina  oslanjanja  i  dolazi  do  nestabilnosti  te većini  prijeti  prevrtanje  gornjeg  dijela  stećka.

Općenito  su  u  većine  stećaka  i  bočne  strane  oštećene  i  prijeti  uništenje  reljefnih  oblika. Bogatstvo  tih  reljefa, kao  i  veličina  stećka  nam  govor  kolika  je  bila  moć  i  ugled  majstora  koji  ga  je  sebi  za  života  još  klesao. Njihovo  umijeće  i  sposobnosti  možemo  vidjeti  i  na  stećcima  sljemenastog  oblika, koji  imaju  posebne  okapnice  za  prikupljanje  oborinske  vode  (možemo  vidjeti  na  slikama  koje  slijede ).

Istraživanja  su  pokazala  da  u  oborinskoj  vodi  u  novije  vrijeme  postoji  sve  više  agresivnijih  tvari  što  ubrzava  propadanje  stećaka  i  do  desetak  puta  brže  u  odnosu  prijašnja  stoljeća. S  tim  u  vezi  možemo  zaključiti  da je zaštita  i  uređenje  stećaka  neophodna  u  što  skorije  vrijeme  da  bismo  mogli  budućim  naraštajima  ostaviti  poruke  stare  više  stoljeća.